KINEZITERAPIJA

SKOLIOZA

skolioza

Skolioza – scoliosis je bočna (lateralna) devijacija kičmenog stuba izražena u frontalnoj ravni.  Može da ima blaži oblik, a često i komplikovan kada predstavlja ozbiljan poremećaj za aktivne i pasivne delove tela. Ako se na vreme ne otrkrije i sanira može da dovede do telesne unakaženosti zbog izraženih deformacija na pršljenovima i rebarnim lukovima.

Kod skolioze mogu da budu zahvaćeni neki ili svi pršljenovi. U zavisnosti od toga koliko je pršljenova zahvaćeno skolioza može da bude totalna ili delimična. Kod totalne skolioze su zahvaćeni svi pršljenovi i može da bude leva ili desna totalna skolioza. 

Devijacija kičmenog stuba može da ima i izgled slova S, odnosno kada je devijacija prisutna u jednom delu na jednoj strani tela, a iznad ili ispod te devijacije postoji još jedna koja je u drugom smeru. Takav deformitet je kompezatorna ili dupleks skolioza. Jedna devijacija je primarna,a druga sekundarna. 

Najkompleksniji tip skolioze je tzv. kompezatorna tripleks skolioza. Ovaj deformitet počinje sa prvom devijacijom u vratnom (cervikalnom) delu, druga je u grudnom (torakalnom), a treća u slabinskom (lumbalnom). 

Prema izgledu koštanih struktura skolioza može da bude funkcionalna i strukturalnaKod funkcionalnih ugao zakrivljenja ne prelazi 10 do 15 stepeni, a rotacija pršljenova je minimalna ili je nema. uobičajni naziv za funkconalnu skoliozu je “skoliotično držanje”.  Ovde se ubrajaju skoliotični položaji kompenzacije kada se zbog nekog drugog telesnog nedostatka  (skraćene noge, anomalije ekstremiteta i sl)  zauzimaju nepravilni položaji i druga je skolioza bez vidljivog organskog razloga kada se nepravilni položaj zauzima zbog nekog bola npr lumboišijalgija ili neki operativni zahvat kičmenog stuba. U pretklonu se ne uočava rebarna grba i funkcionalne skolioze imaju dobru prognozu prilikom sanacije. 

Deformacija kičme kod skolioze je najčešće funkcionalna.

Strukturalne su posledica degenerativnih promena na kičmenom stubu. Prisutna je rotacija pršljenova i u pretklonu je moguće uočiti rebarnu grbu. Strukturalne mogu da budu kongenitalne one sa kojima se dete radja i češće su stečene koje nastaju tokom života. Najčešće uzrok za stečene je idiopatski (ne zna se uzrok). Učestalost nastanka je u prvoj fazi rasta od  4 do 6-te godine života i u drugoj fazi ubrzanog rasta od 10 do 14-te godine.

Prema etiologiji skolioze mogu da budu idiopatske (90% su zastupljene : infantilne 0 do 3 godine života, juvenilne od 3 do 10 godine i adolescentne posle 10-te godine života), neuromuskularne koje nastaj ili zbog oštećenja motornih neurona ili kod svih oblika mišićne distrofije i težih oblika mišićne atrofije i kongenitalne deformacije kod kojih se dete radja sa izmenjenim oblikom pršljena, neurofibromatozne i dr.

Prema stepenu krivine dele se na skolioze do 10 stepeni koje zahtevaju samo praćenje, od 10 do 20 stepeni rade se vežbe, bavljenje sportom i plivanje, od 20 do 40 stepeni pored vežbi se preporučuje i nošenje midera, preko 40 stepeni treba razmatrati operativno lečenje. 

Prema lokaciji krivine dele se na : cervikalne, cervikotorakalne, torakalne, torakolumbalne, lumbalne i lumbalnosakralne. Jedna je od najčešćih deformiteta kičmenog stuba.

Češće se javlja kod osoba ženskog pola.

Klinička slika :

  • bočna zakrivljenost kičme sa ili bez rotacije pršljenova
  • glava je iskrivljena u jednu stranu
  • na strani konveksiteta primarne krivine zapaža se visok položaj loptatice (rame više na konveksnoj strani)
  • na konkavnoj strani je izbačen greben karlične kosti
  • grudni koš je asimetričan
  • asimetrični trouglovi stasa (Lorencovi trouglovi)
  • trbuh je mlitav i ispupčen
  • jače izražena glutealna muskulatura jedne strane

Stepen deformiteta i jasna klinička slika se utvrdjuju radiološkim pregledom i utvrdjivanjem funkcionalnog statusa.Izražene skolioze mogu da dovedu do degenerativnih artritisa, hroničnog bola, deformacije kičme koja zbog iskrivljenja dovodi do bolesti srca i pluća, insuficijentno disanje, smetenje u radu unutrašnjih organa, estetske probleme…

Kineziterapija skoliotičnog držanja

Kineziterapija ima korektivni, ali pre svega preventivni karakter u cilju sprečavanja da loše pregredira u strukturalne promene. Cilj je uspostavljanje mišićno – skeletnog balansa i stvaranje navike dobrog držanja tokom aktivnosti i odmora.  Vežbama se postiže puna mobilnost sitnih zglobova kičmenog stuba, ramenog pojasa i karlice. Primenjuju se simetrične i asimetrične vežbe. Simetričnim vežbama se stvara mišićni balans u cilju postizanja ravnomernog razvoja skeleta kičme, korekcije i uspostavljanja pravilnog držanja. Asimetrične  vežbe su usmerene na istezanje skraćenih mišića, a jačanje oslabljenjih u cilju korekcije i uspostavljanja pravilnog balansa. Asimertične vežbe moraju precizno i individualno biti odredjene u suprotnom dolazi do pogoršanja, posebno kod kompezatornih krivina.

Najbolji rezultati se postižu sa individualnim planom vežbanja.

Program vežbanja obuhvata istezanje i jačanje odredjenih mišićnih grupa u zavisnosti od zakrivljenja, vežbe abdominalnog i gornje torakalnog disanja, trakciju kičme u visećem položaju, autoelongaciju u sedećem položaju, obuka u relaksaciji, autokorekcija držanja.

Saveti kod skolioze 

U slučajevima skoliotičnog držanja odaberite simetrične aktivnosti kao što su plivanje, trčanje, vožnja bicikla… Treba da se izbegavaju stresne aktivnosti za kičmu kao što su skokovi kolutovi, borilački sportovi. Održavati pravilne stavove tela prilikom sedenja, stajanja, nošenja tereta, više o tome pročitajte na linku http://www.zdravaledjakinezi.in.rs/pravilno-izvodjenje/

video vežbe  https://www.youtube.com/watch?v=43clz9DHhhw

kineziterapija kod skolioze http://branislavafitness.com/kineziterapija-skolioza/

korektivni programi http://branislavafitness.com/korektivno-vezbanje/

ZAKAŽI TERMIN kineziterapija

 

YouTube

facebook

NEWSLETTER

Branislava Jevtović, fizioterapeut, personalni trener