KINEZITERAPIJA
lumbalni sindrom

Diskus hernija, cervikalni i lumbalni sindrom

Diskus hernija, cervikalni i lumbalni sindrom, su danas nazivi koje često čujemo. Bolovi u ledjima, kao posledica nekih od ovih promena, koje se dešavaju sa strukturama na ili oko kičmenog stuba, se javljaju češće nego ranije.

Diskus hernija je ispupčenje ili hernijacija diska i njen pritisak na nerv ili kičmenu moždinu. Posledica je bol.

Diskus hernija se, najčešće, javlja kod radno sposobnog stanovništva (35 do 55 god). Nepravilan stav tela u uspravnom položaju, kao posledica slabosti mišića, nepravilno oštećuje disk. Ako postoji neki od deformiteta ( kifoza, skolioza, lordoza) to dodatno vrši pritisak.

Sve promene koje se dešavaju deluju i na ostale strukture, pa tako npr. promene u medjupršljenskom disku u lumbalnom delu izazivaju promene u celoj karlici. Degenerativne promene prvo nastaju izmedju dva susedna pršljena, a onda se zbog tih promena dešavaju se i drugi procesi praćeni bolom i teškoćama. Pritiskanje korena živca dovodi do ukoćenja i otežanih kretanja.

Ima više uzroka za nastanak bolesti. Najveću ulogu ima mehaničko oštećenje. Dugotrajno sedenje, slabost mišića i loše životne navike su, takodje, rizični faktori.

Sedeći način života opterećuje najviše lumbalni i vratni deo kičme. Cervikalni i lumbalni sindrom su zbog toga česte pojave.

Povećana telesna težina i mišićna slabost ne mogu da obezbede stabilnost koštanom sistemu i samim tim dovode do promena. Kod gojaznih osoba se pomera težište tela i samim tim se narušava stabilnost.

LUMBAGO ili bol u donjem delu ledja  i okolnim mišićima, se javlja u mirovanju ili pri kretanju.  Kada se bol širi niz nogu, jednu ili obe, uz prisustvo i drugih objektivnih znakova (npr. zakrivljenje na jednu stranu) govorimo o LUMBOIŠIALGIJI. Ona ukazuje da je došlo do nagnječenja korena živca.

Cervikalni sindrom

Cervikalni ili vratni pršljenovi su gornjih sedam od ukupno 33 do 34 koliko ih ima kičmeni stub. Sledećih 12 je grudni (torakalni) i 5 lumbalnih. Ostali su medjusobno zglobljeni i čine dve kosti : sakralnu (os sacrum) i trtičnu kost ( os coccygis). Izmedju vratnih, grudnih i lumbalnih postoji umetnuta tvorevina sa fibroznom opnom – medjupršljenski disk. 

Bol i ukočenost vratnog dela kičmenog stuba su obično posledica nepravilnog položaja glave i vrata, kao i lošeg držanja kičme, ali i slabosti mišića glave, vrata i rameno – lopatičnih mišića. Sve ovo vremenom dovodi do degenerativnih promena na pršljenovima i zglobovima u vratnom delu kičmenog stuba.

Simptomi cervikalnog sindroma se mogu rezdvojiti u dve grupe : specifični i nespecifični bolovi u vratu. Kod specifičnih se radi o nekim lezijama na korenu nerava ili u nekim slučajevima kod cervikalne spondiloze. Kod nespecifičnih se opisuju kao grč u vratnom delu, trnjenje niz ruku ili u prstima, ograničena pokretljivost ili osetljivost na dodir.

Kineziterapijski program vežbi treba da obezbedi istezanje i jačanje odredjenih struktura vrata, ramena, ruku i ledja. U akutnoj fazi, pored ostale preporučene terapije, se rade lagane vežbe do granice bola. U kasnijoj fazi se rade vežbe jačanja i održavanja.

LUMBALNI SINDROM

Lumbalni deo kičmenog stuba je sastavljen od 5 lumbalnih pršljenova izmedju kojih se nalaze medjupršljenski diskovi. Lumbalni sindrom je bol u slabinskom delu kičme i tako se najčešće i opisuje. Oko 80 % populacije bar jednom u životu ima problem sa ledjima, a polovina ovog broja sigurno zataži pomoć lekara ili bolovanje.

LUMBALNI

Bol se najčešće javlja kod osoba između 20 i 40 godina, ali je kod starijih bolesnika intenzivniji. Radna mesta koja predstavljaju veliki rizik za pojavu ovog stanja su ona koja uključuju podizanje, savijanje tela, okretanje, dohvatanje visoko postavljenih objekata. Važno je znati kako se uprkos velikoj neprijatnosti 90% pacijenata spontano oporavlja najduže u roku od četiri nedelje.

Lumbalni sindrom ne predstavlja veliku opasnost, ali može da se ponavlja i zahteva mirovanje u aktunoj fazi. Pokreti treba da se svedu na minimun i bez ikakvih iritacija bolnog predela. Posle završetka akutne faze savetuje se jačanje ledja, posturalne i trbušne muskulature. Pravilnim izvodjenjem dnevnih aktivnosti , autokorekciojom i adekvatnim preventivnim programom vežbanja moguće je sprečiti recidiv lumbalnog sindroma.

KORISNI LINKOVI

KINEZITERAPIJA http://www.zdravaledjakinezi.in.rs/kineziterapija

KOREKTIVNO VEŽBANjE http://branislavafitness.com/korektivno-vezbanje/

DOBRA POSTURA http://www.zdravaledjakinezi.in.rs/2020/06/19/dobro-drzanje-tela-dobra-postura/

ISTEZANjE LEDjA http://www.zdravaledjakinezi.in.rs/2020/04/10/istegnite-ledja-sa-3-jednostavne-vezbe/

BRANISLAVA JEVTOVIĆ, sportski trener, fizioterapeut